BMW ISETTA – IKONA AUTOMOBILSKE INDUSTRIJE
medium
bottom-left
Kada Nemci pomisle na pedesete godine dvadesetog veka, neke od najprepoznatljivijih slika koje im padaju na pamet jesu žene u voluminoznim podsuknjama, dnevne sobe sa stolovima u obliku bubrega i BMW-ov mehurasti automobil Isetta koji prolazi ulicama posleratne Nemačke i šire
Danas je BMW Isetta veoma tražen stari automobil koji bi sada mogao verovatno da se kvalifikuje kao vozilo za mikromobilnost. Svojevremeno, Isetta je bila pravi potpuni automobil. Malo vozilo iz Minhena kombinovalo je pametan koncept sa diskretnim šarmom. Njen nastanak se vezuje za zanimljivu priču koja potvrđuje staru izreku da je nužnost zaista majka invencije.
NAKON PREMIJERE, ISETTA ZAVŠILA U BMW-U
BMW je sredinom pedesetih bio na rubu bankrota, a proizvodnja motocikala bila je u padu. Luksuzna vozila kao što su 503 i 507 bila su toliko skupa za proizodnju da je BMW na tim modelima trpeo gubitke.
„Prioritet broj jedan bio je da se počne sa proizvodnjom automobila koji bi mogao da nam odmah donese novac“, objašnjava Aksel Klinger-Kenlajn, stručnjak u BMW Group Classic.
BMW-u je bio potreban nov model koji neće iziskivati mnogo razvojnih troškova, a rešenje je ponuđeno na Sajmu automobila u Torinu, 1954. godine.
Na štandu Iso Rivolta, italijanskog proizvođača frižidera i mini automobila, nalazio se auto sa tri točka i ogromnim vratima napred (nalik vratima frižidera). Ime mu je bilo Iso Isetta. Delegacija BMW-a pribavila je prava na licenciranje za Isettu kao i za proizvodnu opremu.
ŠTA JE BMW ISETTA?
BMW Isetta je mikroautomobil koji se proizvodio pod licencom u Bayerische Motorenwerke između 1955. i 1962. godine. „Motokupe“ se zasnivao na dizajnu italijanskog proizvođača Iso Rivolta koji je bio poznat kao mehurasti automobil. Isette su obično imale vrata napred i jednocilindarski četvorotaktni motor pozadi.
NEMAČKI AUTOMOBIL ITALIJANSKIH KORENA
Najpre, BMW je morao da „usavrši“ motor i šasiju italijanskog mehurastog automobila, kako to kaže Klinger-Kenlajn. Čak i posle modifikacije koju su obavili razvojni inženjeri BMW-a, koji su navikli da projektuju vozila sa dobrim performansama, tehnička specifikacija je izgledala prilično skromno.
Na početku proizvodnje 1955. godine, BMW Isetta 250 je bio preprojektovan tako da primi modifikovanu verziju četvorotaktnog motora od 250 cc iz motocikla R25, a jednocilindarski motor je generisao tačno 12 konjskih snaga.
BMW je zadržao i originalno italijansko ime mehurastog automobila, odnosno Isetta predstavlja deminutiv od Iso. Suprotno onome što bi takva promena imena mogla da sugeriše, dodat je još jedan točak, tako da je nemački automobil imao četiri točka u poređenju sa italijanska tri.
Godine 1956, bavarska fabrika proizvela je verziju sa boljim performansama – BMW Isetta 300 sa motorom od 300 cc i 13 konjskih snaga. Obe verzije su mogle da dosegnu brzinu od 85 km/h.
VOZILO „ZA MAŽENJE“
Odeljenje za marketing u BMW-u osmislio je termin „motokupe“ za mehurasti automobil. U Nemačkoj, Isetta je imala naziv "Knutschkugel" (vozilo za maženje). Nije bilo boljeg auta za vožnju po gradu na kratkim relacijama. Pošto je bio dugačak 2,28 metra i težak samo 350 kg, njime je bilo lakše manevrisati nego gotovo bilo kojim drugim autom.
Dva odrasla putnika mogla su da sede jedan kraj drugog baš kao i u „regularnom“ automobilu, zapravo Isetta je bio jedini mikroautomobil gde je to bilo moguće.
Pošto se vrata otvaraju napred, a volan i stub volana se pomeraju s njima, bilo je lako ući i izaći. Prtljag se odlaže napolju na nosač koji se postavlja na leđa. Kupci su znali šta dobijaju: Isetta nije bila mini sedan – bila je to nova i prava vrsta automobila za pedesete godine dvadesetog veka.
Dok je Isetta bila u proizvodnji, na njoj nije pravljeno mnogo izmena. Prva serija je imala veći zadnji prozor nego druga, a prozor koji se otvarao u stranu bio je zamenjen kliznim prozorom. Sve Isette su imale platneni krov, slično današnjem sunčanom krovu. Ne zbog zahteva kupaca, kako to objašnjava ekspert iz BMW Group Classic Klinger-Kenlajn, već zato što je izlaz za slučaj opasnosti bio obavezan s obzirom na to da se u kola ulazilo kroz prednja vrata.
BESTSELER ZA 1.300 EVRA
Motokupe je postao bestseler koji je kupcima bio na raspolaganju za svega 2.550 nemačkih maraka (odnosno današnjih 1.300 evra). Isetta je bila auto koji je većina ljudi mogla sebi da priušti, a vozačima Isette nije bila potrebna skupa dozvola za vožnju automobila, već im je bila dovoljna dozvola za vožnju motocikla.
Sa 10.000 automobila prodatih prve godine, Isetta se našla u čitavoj Nemačkoj, a kasnije i u drugim zemljama. Tokom osam godina proizvodnje, prodato je 161.728 Isetta. Danas, ona ostaje jedno od najuspešnijih jednocilindarskih vozila na svetu. Kad je proizvodnja prestala 1962. godine, doba mehurastog automobila se završilo. Do tada, životni standard se poboljšao dovoljno da ljudi žele kola pune veličine.
LEGENDA I DALJE ŽIVI
BMW Isetta bi izgledala prikladnije na uskim ulicama nekog italijanskog grada nego na nemačkom autobanu. Međutim, ona je zapravo bila uspešnija u Nemačkoj, zemlji koja ju je usvojila, nego u svojoj italijanskoj domovini, iako su mnoge našle svoj put natrag do Italije kada su Nemci tamo odlazili na odmor.
Vozili su svoje male Isette preko Alpa kako bi vreme provodili sunčajući se i uživajući u slatkom životu. Čak i danas, BMW Isetta zadržava svu svoju fascinantnost i još zastupa određeni stil života.
„U BMW Welt-u u Minhenu, Isetta je najpopularniji eksponat“, napominje Klinger-Kenlajn, a mnogobrojni posetioci je čak i voze kako bi osetili potpuni doživljaj nostalgije za pedesetim godinama dvadesetog veka.